Kompletan vodič za polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključan korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. Bez obzira da li ciljate na zvanje saradnika ili savetnika, priprema za ispit zahteva sistematičan pristup, razumevanje propisa i dobru strategiju. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatnu analizu ispitnog procesa, savete za učenje i uvid u najčešća iskustva kandidata, kako biste pristupili polaganju sa samopouzdanjem.

Razumevanje osnovne podele: Saradnik vs. Savetnik

Prva i najvažnija stvar je da razumete za koje zvanje ispunjavate uslove i koja vam je potrebna licenca. Glavna razlika leži u stručnoj spremi:

• Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za ovo zvanje potrebno je imati najmanje 180 ESPB bodova.
• Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu: Za ovo zvanje potrebno je imati najmanje 240 ESPB bodova, i to najčešće sa završenim fakultetima iz oblasti tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih, odnosno medicinskih nauka za poslove zdravstvene zaštite.

Postoji i mogućnost da poslodavac sam obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu pod određenim uslovima, što je takođe regulisano propisima. Važno je napomenuti da se po novom pravilniku, međunarodne konvencije više ne uče za polaganje ispita.

Ispitna materija po novom pravilniku

Nakon donošenja novog zakona i pravilnika, došlo je do određenih promena u strukturi ispita. Ispit se deli na opšti i posebni deo. Evo detaljnog pregleda:

1. Opšti deo programa

Ovaj deo obuhvata širok spektar propisa iz kojih se postavljaju pitanja. Uključuje:

• Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji (Ustav, Zakon o BZNR, nadležnosti državnih organa).
• Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih prema propisima iz oblasti rada, zdravstvene zaštite i socijalnog osiguranja (Zakon o radu, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju).
• Krivčnopravna zaštita (određena pitanja iz Krivičnog zakonika, npr. oštećenje brane i nasipa, nepropisno izvođenje građevinskih radova). Iako se ne traže tačni članovi, potrebno je znati suštinu dela i posledice.

Važna napomena: Međunarodni izvori (konvencije) su izbačeni iz ispitne materije.

2. Posebni deo programa - Ključ za uspeh

Ovo je deo gubitka ili osvajanja bodova. Struktura zavisi od toga da li polažete za saradnika ili savetnika.

Za saradnika i poslodavca koji sam obavlja poslove BZNR:

Materija obuhvata sledeće celine:

1. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini (Pravilnik o načinu i postupku procene rizika).
2. Izrada pisanog rada (Akta o proceni rizika) za zadato radno mesto.
3. Odbrana pisanog rada (usmeni deo).
4. Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu. Ovo je kritična tačka! Za saradnika se, prema savetima Uprave za BZNR i iskustvima kandidata, uče sledeći pravilnici:
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
   • Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu.
   • Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstava.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih.
   • Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete.

   Napomena: Pravilnici koji se odnose na metodološke postupke pregleda opreme i ispitivanja uslova radne sredine (tačke 3, 4 i 5 posebnog dela programa) ne spadaju u ispitnu materiju za saradnika.

Za savetnika:

Pored svega što uči saradnik, savetnik mora da savlada i značajno proširenu materiju koja uključuje:

• Sve pravilnike iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu (što je znatno širi skup od onih navedenih za saradnika, uključujući i one za specifične rizike kao što su buka, vibracije, hemikalije, itd.).
• Pravilnike iz oblasti metodoloških postupaka pregleda i provere opreme za rad, električnih i gromobranskih instalacija.
• Pravilnike iz oblasti metodoloških postupaka ispitivanja uslova radne sredine (hemijske, fizičke i biološke štetnosti).

Dakle, odgovor na često postavljeno pitanje "da li se za savetnika uče svi pravilnici" je - da, obim je zaista veliki i zahteva temeljnu pripremu.

Proces polaganja ispita - Korak po korak

Na osnovu brojnih iskustava, proces polaganja obično izgleda ovako:

1. Prijava: Podnosite prijavu Upravi za BZNR (lično ili poštom). Rok za poziv na ispit je do 3 meseca od dana prijema prijave, ali termini se često organizuju mesečno ili dvomesično.
2. Poziv: Dobijate mejl sa tačnim datumom i vremenom polaganja (npr. krajem meseca, vikendom).
3. Dan ispita:
   • Opšti deo: Obično se polaže u dve odvojene prostorije. U jednoj se izvlače pitanja iz sistema BZNR, Ustava i Krivičnog zakona. U drugoj ispitivač postavlja pitanja iz Zakona o radu, zdravstvenog i penzijskog osiguranja često "iz glave", prilagođavajući ih vašem iskustvu.
   • Pismeni deo - Izrada Akta o proceni rizika: Dobijate zadato radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista) i listu opasnosti i štetnosti. Imate oko 2 sata da napišete akt. Niko ne nadgleda strogo, možete koristiti i pomoćne materijale. Ključno je uključiti zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom.
   • Usmena odbrana Akta i pitanja iz procene rizika: Izvlačite pitanja vezana za sam postupak procene (npr. "Šta obuhvata procena?", "Šta je delimična izmena akta?", "Kako se utvrđuju mere?").
   • Posebni deo - Pravilnici: Ovde vas ispituje jedan ili dva ispitivača. Pitanja mogu biti izvučena iz koverte ili postavljena iz glave. Često se traže konkretne vrednosti (npr. granične vrednosti za buku, vibraciju, kumulativna masa za ručno nošenje tereta), ali i razumevanje mera (npr. "Kako biste zaštitili radnika od buke?").

Najčešća pitanja i saveti za pripremu

Na osnovu analize foruma i iskustava, evo šta se najčešće pojavljuje i na šta treba obratiti pažnju:

• Oznake za bezbednost i zdravlje na radu (Pravilnik o obezbeđivanju oznaka) je veoma česta tema.
• Prva pomoć: Šta mora da sadrži prostorija, ko je dužan da obučava zaposlene, rokovi.
• Ručno nošenje tereta: Definicija kumulativne mase, dozvoljene vrednosti za muškarce i žene.
• Mere za posebne grupe: Mladi radnici i zaposlene žene tokom trudnoće, porodiljskog i bolesničkog odsustva - koje poslove ne smeju da obavljaju.
• Buka i vibracije: Granične vrednosti, mere zaštite, vremenska izloženost.
• Zaštita na radu pri izvođenju građevinskih radova: Koordinator, skele, zaštita od pada, elaborat o uređenju gradilišta.
• Postupak procene rizika: Faze, ko učestvuje, sadržaj akta.
• Oprema za rad i lična zaštitna sredstva: Opšti zahtevi, način određivanja, obuke.

Saveti za učenje:

1. Ne učite napamet, već razumejte: Ispitivači uglavnom cenite ako možete da objasnite suštinu svojim rečima. Naravno, bitne definicije i brojčane vrednosti morate znati tačno.
2. Koristite primarne izvore: Skripte su dobre za orijentaciju i vid najčešćih pitanja, ali učite direktno iz zakona i pravilnika dostupnih na sajtu Ministarstva. Tako ćete imati potpun i tačan uvid.
3. Fokus na pravilnike iz "Opštih i posebnih mera": Ovo je srž ispita za oba zvanja. Pročitajte ih više puta.
4. Vežbajte izradu Akta o proceni rizika: Iskoristite ChatGPT ili druge alate da generišete primer za različita radna mesta, ali ga prilagodite i prepište svojim rečima da biste razumeli strukturu.
5. Pitajte i tražite pomoć: Forumi i grupe su odličan izvor informacija. Razmena pitanja i iskustava sa drugim kandidatima je neprocenjiva.

Šta rade ispitivači? Iskustva sa polaganja

Utisci o ispitivačima su uglavnom pozitivni, sa izuzecima. Većina kandidata ističe da su komisije korektne i spremne da pomognu ako vide da ste se pripremili i da pokušavate da odgovorite. Ako zapnete, često će vas postavljanjem podpitanja navesti na pravi odgovor. Međutim, postoje i ispitivači koji su strožiji i koji detaljnije ispituju, naročito u delu praktične primene pravilnika (npr. "Koje mere biste predložili u konkretnoj situaciji?"). Opšte je mišljenje da je opšti deo često "lakši", dok posebni deo, naročito pravilnici, zahteva najdublje znanje.

Važno je doći smiren i pokazati da razumete materiju. Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da govorite o nečemu što je u vezi sa temom