Zadržati ili promeniti? Sve o izboru prezimena nakon braka i razvoda

Odluka o prezimenu u braku je, naizgled, jednostavan administrativni korak. Međutim, ispod površine ove formalnosti krije se lavina ličnih osećanja, društvenih očekivanja, tradicije, prava na identitet i često neravnopravnih odnosa. Da li zadržati svoje devojačko prezime, uzeti muževljevo prezime, dodati ga uz svoje, ili možda izmisliti potpuno novo? Ova tema, posebno aktuelna posle izvesnih javnih ličnosti, otvara brojna pitanja o tome šta zapravo znači prezime u savremenom društvu.

Šta kaže zakon? Sloboda izbora i procedura

Mnogi se pitaju da li postoji ograničenje po zakonu koliko puta se može promeniti prezime. Dobra vest je da zakon u većini slučajeva ne postavlja takva ograničenja. Promena prezimena je moguća i van konteksta braka, putem podnošenja zahteva nadležnim organima. Troškovi promene nisu astronomski - taksa za promenu prezimena se kreće, a proces podrazumeva nekoliko provera u MUP-u i drugim institucijama. Dakle, sa pravne strane, put je otvoren. Kada je u pitanju sklapanje braka, matičar je dužan da supružnicima, a posebno ženi, ponudi četiri opcije: zadržavanje svog prezimena, uzimanje muževljevog, uzimanje oba (dodavanje), ili pak uzimanje potpuno novog, trećeg prezimena. Nažalost, činjenica da se matičarka "ne seća kada se nije desilo" da muškarac sam odluči umesto svoje buduće supruge, govori mnogo o duboko ukorenjenim društvenim normama.

Argumenti za zadržavanje svog prezimena

Za mnoge žene, devojačko prezime je neodvojivi deo ličnog identiteta. To je ime pod kojim su završile školu, izgradile karijeru, stekle prijatelje i postale poznate u svojoj profesionalnoj sferi. Promenom prezimena neki osećaju kao da gode deo sebe, svoje istorije. "Ja sam uvek više za suštinu preko simbolike", primećuje jedna sagovornica, ističući da prava zajednica ne počiva na deljenju prezimena. Osim toga, praktični razlozi su često presudni: zamisao o tome da se menja lična karta, vozačka dozvola, pasoš, saobraćajna i bezbroj drugih dokumenata je zaista naporan i skup poduhvat koji može da traje godinama. Postoji i snažan stav da nakon razvoda braka, kada ljubav i poštovanje često nestanu, gubi se i smisao za zadržavanjem prezimena bivšeg muža. "Razvodiš se, razvodiš sve jer ti ne odgovara... zašto onda ostavljati prezime?", pita se jedna od učesnica diskusije.

Argumenti za uzimanje muževljevog prezimena

Sa druge strane, za mnoge parove i pojedince, deljenje istog prezimena je snažan simbol zajedništva i stvaranja nove porodice. To može biti posebno važno kada se planiraju deca, jer olakšava administrativne procedure i daje osećaj jedinstva svim članovima. Tradicija je takođe jak faktor. Iako se društvo menja, očekivanje da će žena promeniti prezime udajom i dalje je vrlo prisutno. Za neke, ovo nije pitanje prinude, već lične želje da se poveže sa partnerom na taj način, kao što se prihvata i ženina slava ili drugi porodični običaji. "Neki su znali, neki su se neprijatno iznenadili... neki se i dan danas čude", opisuje jedna žena koja je zadržala svoje prezime, što pokazuje koliko je ova praksa još uvek norma.

Dva prezimena: kompromis ili komplikacija?

Opcija da se dodaju oba prezimena čini se kao idealan kompromis. Žena ne gubi svoj identitet, a ipak usvaja simboliku bračne zajednice. Međutim, ova praksa otvara nova pitanja. Kako se potpisivati? Kako će vas zvati na prozivci? Šta će biti sa sledećom generacijom? Ako dete dobije oba prezimena roditelja, a potom i ono stupi u brak sa osobom koja takođe ima dva prezimena, dolazi do logističkog i pravog "cirkusa", kako neki primećuju. Ipak, u zemljama kao što je Španija, sistem sa dva prezimena je dugo ustaljen i funkcioniše, što pokazuje da je rešenje moguće, ali zahteva sistemsku promenu.

Pogled na stvar nakon razvoda: da li vratiti devojačko prezime?

Razvod je još jedan životni prelom koji donosi dilemu oko prezimena. Mnoge žene se pitaju da li je besmisleno zadržati prezime bivšeg muža kada veze više nema. Razlozi za zadržavanje su često praktični: deca nose to prezime, a želja da se sa decom deli isto prezime može biti veoma jaka. Takođe, ponovna promena svih dokumenata predstavlja novi administrativni i finansijski teret. S druge strane, emocionalni razlogi mogu biti suprotni - želja za čistim prekidom i povratkom na svoj identitet iz perioda pre braka. Neke žene planiraju da će, ako se ponovo udaju, uzeti prezime novog supruga, dok druge izjavljuju da se "iz ovog sadašnjeg ugla ne bih ponovo udala".

Društveni pritisak i "šta će reći selo"

Bez obzira na ličnu odluku, često je praćena komentarima okoline. Od pitanja "jeste li zaista u braku?" ako imate različita prezimena, do neprijatnih situacija na poslu ili u društvu. Kao što jedna učesnica diskusije kaže: "Pitanje na kraju je šta je to njih briga i odakle im pravo da se išta pitaju." Ovaj društveni pritisak je posebno težak u konzervativnijim sredinama, gde se odluka žene da zadrži svoje prezime može protumačiti kao nepoštovanje prema mužu ili porodici. Muškarci takođe mogu biti izloženi pritisku i podsmehu ako odluče da uzmu ženino prezime, što dodatno pokazuje koliko je ova tema opterećena rodnim stereotipima.

Muška perspektiva i "dozvoljavanje"

U diskusijama se često javlja i muška perspektiva, koja nekada poprima zabrinjavajuće tonove. Izjave poput "ne bih dozvolio da doda moje prezime" ili "to ne bih dozvolio u svom braku" otkrivaju duboko ukorenjeni posednički odnos prema partneru i njenom identitetu. Srećom, mnogi muškarci imaju potpuno drugačiji stav, smatrajući da je to isključivo lična odluka njihove partnerke. "Moj suprug mi je dao potpunu slobodu", ističe jedna žena, iako se drugi brzo primećuju da tu slobodu nije "dao" već joj ona po zakonu pripada. Ključ zdrave zajednice je upravo u dogovoru i poštovanju, a ne u nametanju.

Deca i prezime: čija je loza važnija?

Pitanje dodele prezimena deci je možda još osetljivije. Tradicionalno, deca dobijaju očevo prezime. Međutim, sve je više parova koji razmišljaju drugačije. "Žena ga rodi, doji, vaspita, a nosi tatino prezime - logika gde je?", postavlja se retoričko pitanje. Zakon dozvoljava da deca dobiju oba prezimena, ili čak samo majčino. Ova odluka može izazvati neslaganja ne samo unutar para, već i sa širom porodicom, posebno ako se radi o nastavku "loze" i porodične tradicije. Neki vide u tome čak i pitanje "opstanka svetog srpskog roda", dok drugi smatraju da su takve debate prevaziđene i da je najbitnije dobro deteta, a ne prezime na ličnoj karti.

Zaključak: Tvoj život, tvoja odluka

Na kraju, izbor prezimena je duboko lična stvar. Treba ga doneti na osnovu sopstvenih vrednosti, praktičnih okolnosti i uz poštovanje dogovora sa partnerom. Nema univerzalno ispravnog odgovora. Za neku ženu će biti ispravno zadržati svoje prezime i očuvati svoj profesionalni i lični identitet. Za drugu će biti ispunjenje da uzme prezime voljene osobe i gradi zajednički život pod njime. Treća će naći mir u kompromisu dva prezimena. Najvažnije je da odluka bude tvoja, doneta slobodno, a ne iz straha od osude, pritiska tradicije ili želje da se zadovolji okolina. Kao što jedna od sagovornica kaže: "Nema ispravnog i pogrešnog. Pustiti ljude na miru da uređuju svoj život kako njima odgovara." I na kraju, bez obzira na izbor, važno je zapamtiti da pravu snagu porodice ne čini prezime u dokumentima, već ljubav, poštovanje i podrška koja vlada u njoj.